Beogradski Sindikat – Osveta Lyrics

Ovo je veoma stara prica. U to doba rime behu sasvim drugacije od onih sto postoje danas
Slike raja, a u stvari slike kraja

Rosom umiven, obasjan suncem sto se radja
Pesma slapova sto sa kamenjem se svadja
I prija mi vetar sto se probija kroz cestar
Sobom poneo je misli da danima sam vezan
Da ovo nije sunce zore rane, vec je moje patnje plamen
Slapovi su korbac, razapet na tocak
Telo mi je kamen, rosa krv iz rane
I zemlja bi se opila mukom moje brace

U zivotu ishod cesto zavisi od jedne odluke, jedne bitke, jednog vodje

Ceo zivot za jedan dan, za pocinak ne znam
Nezadrzivo sutra, ja neminovno smrtan
Savladiv trenutak, strah u meni sputan
Moj poznanik stari vec nebrojeno puta
Ne odlazi k’o uvek vec satorom luta
Snagu nocas skupljam iako osecaj je slutnja
Sutra, sve oci bice uprte u mene
Jer prvi napad bice kako ja krenem
A sve posle toga pamtice vreme
A da li ce pamtiti i moje pokolenje?
Dok mislima lutam po kampu posmatram lampu sto gori
I pitam se da l’ ratnike moje ista misao mori
Jer potreban je svaki punim srcem da se bori
Da veruje u sebe i u onog sto ih stvori
Koliko ja verujem u njih i koliko ih volim
I moja desna ruka sto ih sa mnom uvek vodi…
U sobi senke
Straza!
Prepad, stisak snazan, prvog rusim, drugog bacam, omca oko vrata
Sapet sav sam, sad sam ostajem bez daha
Ostajem bez snage, svladan na kolena padam
Zadnjim trzajem oruzje na podu hvatam za balcak
Napadaca nogom prignjecena saka
Na ostrici maca ubice zivotinjska grimasa
Mog komandanta, mog iz borbe brata
Vodje moje garde, a sada mog dzelata!

Nakon sto je mucki uhvacen i bacen na gubiliste, u trenucima pred smrt, nasem junaku pred ocima prolaze slike zivota

Majcin pogled i osmeh, ocev uzvik za podstrek
Sa mnogo volje, tesko u vezbi, nedorastao za koplje
Sa monasima ucim prva slova
Zbog kazne suze uzdrzavam od bola
Prva borba, miris krvi drugova iz stroja
Miris njene kose, poljubac u senci topola
Lepa kao andjeo penje se na oltar
Svatovi u radosti, ja srecan sto je moja
Otac u mukama mi umire na rukama
Proslavljam u suzama propast mojih dusmana
Rame uz rame, ja i vodja moje garde
Nepaznjom usred obruca, odlucno spasavamo glave
Rodjenje svoga sina vinom pozdravljam do zore
Divlji vepar u trku jednim zamahom oboren
Kruna sjajna u rukama patrijarha
Stegovi na vetru, narod pozdravlja kralja
Osecanja sve su dalja
Samo tuga, ostaje da prati me svuda do kraja puta
Za prelaz preko reke falice mi dukat
I za pocinak nije spremna kuca
Zato nastavljam da lutam

Vecno zarobljena, dusa naseg junaka ostaje da proganja izdajnika

Svoje telo sa visine gledam besan
Vrane sto mi kidaju rane teram
Al’ da ih sklonim ne uspevam
Za odmor vise ne znam, besan
Neminovne sudbine svestan, spokoja zeljan, treba mi mir
Podig’o sam duhove iz leseva drugova
A birao sam najgore, zedne vode osvete
Proklete na lutanje dok usud svoj ne ostvare
Ja i moje utvare tvoje pohodimo kosmare
Nekad znam i da krenem sam da te proganjam
K’o zmaj menjam oblicja, iza tebe sam
Moj dah ti ledi krv u zilama
Brine te sudbina tvojih sinova
Bezis od krvavih prizora
I smeh odjekuje k’o greh izmedju dvorskih zidova
Dok od krikova da pobegnes ne mozes
Stojis prikovan
K’o u temelj zazidan, k’o ziv zakopan
Gubis dah, dok nokte lomis grebuci svoj sarkofag
Pustam te da pobegnes, samo ostavim ti oziljak
Da te podseti na sastanak sutra pred pocinak
Jer tvoji strahovi moji su macevi
Ni najjaci oklop ne moze da zastiti od savesti
Jutra docekuj na kuli budan
Al’ budi svestan da kad tad pasces u san
Da te opet docekam

Slusali ste vokalno-instrumentalno delo „Osveta”, grupe Beogradski sindikat

Have something to say?

(No worries, we will keep your email safe! Also, make sure you fill in email and name fields before posting a comment.)